сковрада (skovrada) + -ьникъ (-ĭnikŭ)
сковрадьникъ • (skovradĭnikŭ) m
singular | dual | plural | |
---|---|---|---|
nominative | сковрадьникъ skovradĭnikŭ |
сковрадьника skovradĭnika |
сковрадьници skovradĭnici |
genitive | сковрадьника skovradĭnika |
сковрадьникоу skovradĭniku |
сковрадьникъ skovradĭnikŭ |
dative | сковрадьникоу skovradĭniku |
сковрадьникома skovradĭnikoma |
сковрадьникомъ skovradĭnikomŭ |
accusative | сковрадьникъ skovradĭnikŭ |
сковрадьника skovradĭnika |
сковрадьникꙑ skovradĭniky |
instrumental | сковрадьникомъ skovradĭnikomŭ |
сковрадьникома skovradĭnikoma |
сковрадьникꙑ skovradĭniky |
locative | сковрадьницѣ skovradĭnicě |
сковрадьникоу skovradĭniku |
сковрадьницѣхъ skovradĭnicěxŭ |
vocative | сковрадьниче skovradĭniče |
сковрадьника skovradĭnika |
сковрадьници skovradĭnici |