стакленик • (staklenik) m
singular | plural | |
---|---|---|
indefinite | стакленик (staklenik) | стакленици (staklenici) |
definite unspecified | стакленикот (staklenikot) | стаклениците (staklenicite) |
definite proximal | стаклеников (staklenikov) | стакленициве (staklenicive) |
definite distal | стакленикон (staklenikon) | стакленицине (staklenicine) |
vocative | стакленику (stakleniku) | стакленици (staklenici) |
count form | — | стакленика (staklenika) |
стаклѐнӣк m (Latin spelling staklènīk)
singular | plural | |
---|---|---|
nominative | стаклѐнӣк | стаклени́ци |
genitive | стаклени́ка | стакленика |
dative | стакленику | стакленицима |
accusative | стакленик | стакленике |
vocative | стаклениче | стакленици |
locative | стакленику | стакленицима |
instrumental | стаклеником | стакленицима |