стрѣкало • (strěkalo) n
singular | dual | plural | |
---|---|---|---|
nominative | стрѣкало strěkalo |
стрѣкалѣ strěkalě |
стрѣкала strěkala |
genitive | стрѣкала strěkala |
стрѣкалоу strěkalu |
стрѣкалъ strěkalŭ |
dative | стрѣкалоу strěkalu |
стрѣкалома strěkaloma |
стрѣкаломъ strěkalomŭ |
accusative | стрѣкало strěkalo |
стрѣкалѣ strěkalě |
стрѣкала strěkala |
instrumental | стрѣкаломъ strěkalomŭ |
стрѣкалома strěkaloma |
стрѣкалꙑ strěkaly |
locative | стрѣкалѣ strěkalě |
стрѣкалоу strěkalu |
стрѣкалѣхъ strěkalěxŭ |
vocative | стрѣкало strěkalo |
стрѣкалѣ strěkalě |
стрѣкала strěkala |