Inherited from Proto-Slavic *sunǫti (Russian су́нуть (súnutʹ), Czech sunout).
су́нути pf (Latin spelling súnuti)
| Infinitive: сунути | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: су́нӯвши | Verbal noun: — | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Number | Singular | Plural | |||||
| Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
| Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
| Present | сунем | сунеш | суне | сунемо | сунете | суну | |
| Future | Future I | сунут ћу1 сунућу |
сунут ћеш1 сунућеш |
сунут ће1 сунуће |
сунут ћемо1 сунућемо |
сунут ћете1 сунућете |
сунут ће1 сунуће |
| Future II | бу̏де̄м сунуо2 | бу̏де̄ш сунуо2 | бу̏де̄ сунуо2 | бу̏де̄мо сунули2 | бу̏де̄те сунули2 | бу̏дӯ сунули2 | |
| Past | Perfect | сунуо сам2 | сунуо си2 | сунуо је2 | сунули смо2 | сунули сте2 | сунули су2 |
| Pluperfect3 | би̏о сам сунуо2 | би̏о си сунуо2 | би̏о је сунуо2 | би́ли смо сунули2 | би́ли сте сунули2 | би́ли су сунули2 | |
| Aorist | сунух | суну | суну | сунусмо | сунусте | сунуше | |
| Conditional I | сунуо бих2 | сунуо би2 | сунуо би2 | сунули бисмо2 | сунули бисте2 | сунули би2 | |
| Conditional II4 | би̏о бих сунуо2 | би̏о би сунуо2 | би̏о би сунуо2 | би́ли бисмо сунули2 | би́ли бисте сунули2 | би́ли би сунули2 | |
| Imperative | — | суни | — | сунимо | суните | — | |
| Active past participle | сунуо m / сунула f / сунуло n | сунули m / сунуле f / сунула n | |||||
| 1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
| |||||||
Inherited from Old East Slavic сꙋнꙋти (sunuti), from Proto-Slavic *sunǫti. Cognate with Belarusian су́нуць (súnucʹ), Russian су́нуть (súnutʹ), Serbo-Croatian су́нути, Czech sunout, Polish sunąć,.
су́нути • (súnuty) pf (imperfective сува́ти or со́вати)
| perfective aspect | ||
|---|---|---|
| infinitive | су́нути, су́нуть súnuty, súnutʹ | |
| participles | present tense | past tense |
| active | — | — |
| passive | — | су́нений, су́нутий súnenyj, súnutyj impersonal: су́нено, су́нуто súneno, súnuto |
| adverbial | — | су́нувши súnuvšy |
| present tense | future tense | |
| 1st singular я |
— | су́ну súnu |
| 2nd singular ти |
— | су́неш súneš |
| 3rd singular він / вона / воно |
— | су́не súne |
| 1st plural ми |
— | су́нем, су́немо súnem, súnemo |
| 2nd plural ви |
— | су́нете súnete |
| 3rd plural вони |
— | су́нуть súnutʹ |
| imperative | singular | plural |
| first-person | — | су́ньмо súnʹmo |
| second-person | сунь sunʹ |
су́ньте súnʹte |
| past tense | singular | plural ми / ви / вони |
| masculine я / ти / він |
су́нув súnuv |
су́нули súnuly |
| feminine я / ти / вона |
су́нула súnula | |
| neuter воно |
су́нуло súnulo | |