сьребро (sĭrebro) + -ьникъ (-ĭnikŭ)
сьребрьникъ • (sĭrebrĭnikŭ) m
singular | dual | plural | |
---|---|---|---|
nominative | сьребрьникъ sĭrebrĭnikŭ |
сьребрьника sĭrebrĭnika |
сьребрьници sĭrebrĭnici |
genitive | сьребрьника sĭrebrĭnika |
сьребрьникоу sĭrebrĭniku |
сьребрьникъ sĭrebrĭnikŭ |
dative | сьребрьникоу sĭrebrĭniku |
сьребрьникома sĭrebrĭnikoma |
сьребрьникомъ sĭrebrĭnikomŭ |
accusative | сьребрьникъ sĭrebrĭnikŭ |
сьребрьника sĭrebrĭnika |
сьребрьникꙑ sĭrebrĭniky |
instrumental | сьребрьникомъ sĭrebrĭnikomŭ |
сьребрьникома sĭrebrĭnikoma |
сьребрьникꙑ sĭrebrĭniky |
locative | сьребрьницѣ sĭrebrĭnicě |
сьребрьникоу sĭrebrĭniku |
сьребрьницѣхъ sĭrebrĭnicěxŭ |
vocative | сьребрьниче sĭrebrĭniče |
сьребрьника sĭrebrĭnika |
сьребрьници sĭrebrĭnici |