сљу́бити pf (Latin spelling sljúbiti)
Infinitive: сљубити | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: сљу́бӣвши | Verbal noun: — | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | сљубим | сљубиш | сљуби | сљубимо | сљубите | сљубе | |
Future | Future I | сљубит ћу1 сљубићу |
сљубит ћеш1 сљубићеш |
сљубит ће1 сљубиће |
сљубит ћемо1 сљубићемо |
сљубит ћете1 сљубићете |
сљубит ће1 сљубиће |
Future II | бу̏де̄м сљубио2 | бу̏де̄ш сљубио2 | бу̏де̄ сљубио2 | бу̏де̄мо сљубили2 | бу̏де̄те сљубили2 | бу̏дӯ сљубили2 | |
Past | Perfect | сљубио сам2 | сљубио си2 | сљубио је2 | сљубили смо2 | сљубили сте2 | сљубили су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам сљубио2 | би̏о си сљубио2 | би̏о је сљубио2 | би́ли смо сљубили2 | би́ли сте сљубили2 | би́ли су сљубили2 | |
Aorist | сљубих | сљуби | сљуби | сљубисмо | сљубисте | сљубише | |
Conditional I | сљубио бих2 | сљубио би2 | сљубио би2 | сљубили бисмо2 | сљубили бисте2 | сљубили би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих сљубио2 | би̏о би сљубио2 | би̏о би сљубио2 | би́ли бисмо сљубили2 | би́ли бисте сљубили2 | би́ли би сљубили2 | |
Imperative | — | сљуби | — | сљубимо | сљубите | — | |
Active past participle | сљубио m / сљубила f / сљубило n | сљубили m / сљубиле f / сљубила n | |||||
Passive past participle | сљубљен m / сљубљена f / сљубљено n | сљубљени m / сљубљене f / сљубљена n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|