Inherited from Proto-Slavic *terbiti.
тре́бити impf (Latin spelling trébiti)
Infinitive: требити | Present verbal adverb: тре́бе̄ћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: тре́бље̄ње | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | требим | требиш | треби | требимо | требите | требе | |
Future | Future I | требит ћу1 требићу |
требит ћеш1 требићеш |
требит ће1 требиће |
требит ћемо1 требићемо |
требит ћете1 требићете |
требит ће1 требиће |
Future II | бу̏де̄м требио2 | бу̏де̄ш требио2 | бу̏де̄ требио2 | бу̏де̄мо требили2 | бу̏де̄те требили2 | бу̏дӯ требили2 | |
Past | Perfect | требио сам2 | требио си2 | требио је2 | требили смо2 | требили сте2 | требили су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам требио2 | би̏о си требио2 | би̏о је требио2 | би́ли смо требили2 | би́ли сте требили2 | би́ли су требили2 | |
Imperfect | требљах | требљаше | требљаше | требљасмо | требљасте | требљаху | |
Conditional I | требио бих2 | требио би2 | требио би2 | требили бисмо2 | требили бисте2 | требили би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих требио2 | би̏о би требио2 | би̏о би требио2 | би́ли бисмо требили2 | би́ли бисте требили2 | би́ли би требили2 | |
Imperative | — | треби | — | требимо | требите | — | |
Active past participle | требио m / требила f / требило n | требили m / требиле f / требила n | |||||
Passive past participle | требљен m / требљена f / требљено n | требљени m / требљене f / требљена n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|