Inherited from Proto-Slavic *tǫžiti.
ту́жити pf (Latin spelling túžiti)
| Infinitive: тужити | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: ту́жӣвши | Verbal noun: — | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Number | Singular | Plural | |||||
| Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
| Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
| Present | тужим | тужиш | тужи | тужимо | тужите | туже | |
| Future | Future I | тужит ћу1 тужићу |
тужит ћеш1 тужићеш |
тужит ће1 тужиће |
тужит ћемо1 тужићемо |
тужит ћете1 тужићете |
тужит ће1 тужиће |
| Future II | бу̏де̄м тужио2 | бу̏де̄ш тужио2 | бу̏де̄ тужио2 | бу̏де̄мо тужили2 | бу̏де̄те тужили2 | бу̏дӯ тужили2 | |
| Past | Perfect | тужио сам2 | тужио си2 | тужио је2 | тужили смо2 | тужили сте2 | тужили су2 |
| Pluperfect3 | би̏о сам тужио2 | би̏о си тужио2 | би̏о је тужио2 | би́ли смо тужили2 | би́ли сте тужили2 | би́ли су тужили2 | |
| Aorist | тужих | тужише | тужише | тужисмо | тужисте | тужише | |
| Conditional I | тужио бих2 | тужио би2 | тужио би2 | тужили бисмо2 | тужили бисте2 | тужили би2 | |
| Conditional II4 | би̏о бих тужио2 | би̏о би тужио2 | би̏о би тужио2 | би́ли бисмо тужили2 | би́ли бисте тужили2 | би́ли би тужили2 | |
| Imperative | — | тужи | — | тужимо | тужите | — | |
| Active past participle | тужио m / тужила f / тужило n | тужили m / тужиле f / тужила n | |||||
| Passive past participle | тужен m / тужена f / тужено n | тужени m / тужене f / тужена n | |||||
| 1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
| |||||||
ту́жити impf (Latin spelling túžiti)
| Infinitive: тужити | Present verbal adverb: ту́же̄ћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: ту́же̄ње | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Number | Singular | Plural | |||||
| Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
| Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
| Present | тужим | тужиш | тужи | тужимо | тужите | туже | |
| Future | Future I | тужит ћу1 тужићу |
тужит ћеш1 тужићеш |
тужит ће1 тужиће |
тужит ћемо1 тужићемо |
тужит ћете1 тужићете |
тужит ће1 тужиће |
| Future II | бу̏де̄м тужио2 | бу̏де̄ш тужио2 | бу̏де̄ тужио2 | бу̏де̄мо тужили2 | бу̏де̄те тужили2 | бу̏дӯ тужили2 | |
| Past | Perfect | тужио сам2 | тужио си2 | тужио је2 | тужили смо2 | тужили сте2 | тужили су2 |
| Pluperfect3 | би̏о сам тужио2 | би̏о си тужио2 | би̏о је тужио2 | би́ли смо тужили2 | би́ли сте тужили2 | би́ли су тужили2 | |
| Imperfect | тужах | тужаше | тужаше | тужасмо | тужасте | тужаху | |
| Conditional I | тужио бих2 | тужио би2 | тужио би2 | тужили бисмо2 | тужили бисте2 | тужили би2 | |
| Conditional II4 | би̏о бих тужио2 | би̏о би тужио2 | би̏о би тужио2 | би́ли бисмо тужили2 | би́ли бисте тужили2 | би́ли би тужили2 | |
| Imperative | — | тужи | — | тужимо | тужите | — | |
| Active past participle | тужио m / тужила f / тужило n | тужили m / тужиле f / тужила n | |||||
| 1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
| |||||||
Inherited from Old Ruthenian тужи́ти (tužíti), from Proto-Slavic *tǫžiti. By surface analysis, туга (tuha) + -ити (-yty).
тужи́ти • (tužýty) impf (intransitive)
| imperfective aspect | ||
|---|---|---|
| infinitive | тужи́ти, тужи́ть tužýty, tužýtʹ | |
| participles | present tense | past tense |
| active | — | — |
| passive | — | — |
| adverbial | ту́жачи túžačy |
тужи́вши tužývšy |
| present tense | future tense | |
| 1st singular я |
тужу́ tužú |
бу́ду тужи́ти, бу́ду тужи́ть, тужи́тиму búdu tužýty, búdu tužýtʹ, tužýtymu |
| 2nd singular ти |
ту́жиш túžyš |
бу́деш тужи́ти, бу́деш тужи́ть, тужи́тимеш búdeš tužýty, búdeš tužýtʹ, tužýtymeš |
| 3rd singular він / вона / воно |
ту́жить túžytʹ |
бу́де тужи́ти, бу́де тужи́ть, тужи́тиме búde tužýty, búde tužýtʹ, tužýtyme |
| 1st plural ми |
ту́жим, ту́жимо túžym, túžymo |
бу́демо тужи́ти, бу́демо тужи́ть, тужи́тимемо, тужи́тимем búdemo tužýty, búdemo tužýtʹ, tužýtymemo, tužýtymem |
| 2nd plural ви |
ту́жите túžyte |
бу́дете тужи́ти, бу́дете тужи́ть, тужи́тимете búdete tužýty, búdete tužýtʹ, tužýtymete |
| 3rd plural вони |
ту́жать túžatʹ |
бу́дуть тужи́ти, бу́дуть тужи́ть, тужи́тимуть búdutʹ tužýty, búdutʹ tužýtʹ, tužýtymutʹ |
| imperative | singular | plural |
| first-person | — | тужі́м, тужі́мо tužím, tužímo |
| second-person | тужи́ tužý |
тужі́ть tužítʹ |
| past tense | singular | plural ми / ви / вони |
| masculine я / ти / він |
тужи́в tužýv |
тужи́ли tužýly |
| feminine я / ти / вона |
тужи́ла tužýla | |
| neuter воно |
тужи́ло tužýlo | |
Inherited from Proto-Slavic *tǫžiti. By surface analysis, тугий (tuhyj) + -ити (-yty).
-ту́жити • (-túžyty) pf (imperfective -ту́жувати) (transitive)
| perfective aspect | ||
|---|---|---|
| infinitive | -ту́жити, -ту́жить -túžyty, -túžytʹ | |
| participles | present tense | past tense |
| active | — | — |
| passive | — | -ту́жений -túženyj impersonal: -ту́жено -túženo |
| adverbial | — | -ту́живши -túžyvšy |
| present tense | future tense | |
| 1st singular я |
— | -ту́жу -túžu |
| 2nd singular ти |
— | -ту́жиш -túžyš |
| 3rd singular він / вона / воно |
— | -ту́жить -túžytʹ |
| 1st plural ми |
— | -ту́жим, -ту́жимо -túžym, -túžymo |
| 2nd plural ви |
— | -ту́жите -túžyte |
| 3rd plural вони |
— | -ту́жать -túžatʹ |
| imperative | singular | plural |
| first-person | — | -ту́жмо -túžmo |
| second-person | -ту́ж -túž |
-ту́жте -túžte |
| past tense | singular | plural ми / ви / вони |
| masculine я / ти / він |
-ту́жив -túžyv |
-ту́жили -túžyly |
| feminine я / ти / вона |
-ту́жила -túžyla | |
| neuter воно |
-ту́жило -túžylo | |