Inherited from Proto-Slavic *uvędnǫti.
увѐнути pf (Latin spelling uvènuti)
Infinitive: увенути | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: увѐнӯвши | Verbal noun: — | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | увенем | увенеш | увене | увенемо | увенете | увену | |
Future | Future I | увенут ћу1 увенућу |
увенут ћеш1 увенућеш |
увенут ће1 увенуће |
увенут ћемо1 увенућемо |
увенут ћете1 увенућете |
увенут ће1 увенуће |
Future II | бу̏де̄м увенуо2 | бу̏де̄ш увенуо2 | бу̏де̄ увенуо2 | бу̏де̄мо увенули2 | бу̏де̄те увенули2 | бу̏дӯ увенули2 | |
Past | Perfect | увенуо сам2 | увенуо си2 | увенуо је2 | увенули смо2 | увенули сте2 | увенули су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам увенуо2 | би̏о си увенуо2 | би̏о је увенуо2 | би́ли смо увенули2 | би́ли сте увенули2 | би́ли су увенули2 | |
Aorist | увенух | увену | увену | увенусмо | увенусте | увенуше | |
Conditional I | увенуо бих2 | увенуо би2 | увенуо би2 | увенули бисмо2 | увенули бисте2 | увенули би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих увенуо2 | би̏о би увенуо2 | би̏о би увенуо2 | би́ли бисмо увенули2 | би́ли бисте увенули2 | би́ли би увенули2 | |
Imperative | — | увени | — | увенимо | увените | — | |
Active past participle | увенуо m / увенула f / увенуло n | увенули m / увенуле f / увенула n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|