увјерити

Hello, you have come here looking for the meaning of the word увјерити. In DICTIOUS you will not only get to know all the dictionary meanings for the word увјерити, but we will also tell you about its etymology, its characteristics and you will know how to say увјерити in singular and plural. Everything you need to know about the word увјерити you have here. The definition of the word увјерити will help you to be more precise and correct when speaking or writing your texts. Knowing the definition ofувјерити, as well as those of other words, enriches your vocabulary and provides you with more and better linguistic resources.

Serbo-Croatian

Alternative forms

Etymology

у- (“in”) + вје̏ра (“faith”)

Pronunciation

  • IPA(key): /ǔʋjeriti/
  • Hyphenation: у‧вје‧ри‧ти

Verb

у̀вјерити pf (Latin spelling ùvjeriti)

  1. (transitive, reflexive) to convince, assure, persuade
  2. (reflexive) to find out for oneself, convince oneself

Conjugation

Conjugation of увјерити
Infinitive: увјерити Present verbal adverb: — Past verbal adverb: у̀вјерӣвши Verbal noun: увјере́ње
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present увјерим увјериш увјери увјеримо увјерите увјере
Future Future I увјерит ћу1
увјерићу 		увјерит ћеш1
увјерићеш 		увјерит ће1
увјериће 		увјерит ћемо1
увјерићемо 		увјерит ћете1
увјерићете 		увјерит ће1
увјериће
Future II бу̏де̄м увјерио2 бу̏де̄ш увјерио2 бу̏де̄ увјерио2 бу̏де̄мо увјерили2 бу̏де̄те увјерили2 бу̏дӯ увјерили2
Past Perfect увјерио сам2 увјерио си2 увјерио је2 увјерили смо2 увјерили сте2 увјерили су2
Pluperfect3 би̏о сам увјерио2 би̏о си увјерио2 би̏о је увјерио2 би́ли смо увјерили2 би́ли сте увјерили2 би́ли су увјерили2
Aorist увјерих увјери увјери увјерисмо увјеристе увјерише
Conditional I увјерио бих2 увјерио би2 увјерио би2 увјерили бисмо2 увјерили бисте2 увјерили би2
Conditional II4 би̏о бих увјерио2 би̏о би увјерио2 би̏о би увјерио2 би́ли бисмо увјерили2 би́ли бисте увјерили2 би́ли би увјерили2
Imperative — увјери — увјеримо увјерите —
Active past participle увјерио m / увјерила f / увјерило n увјерили m / увјериле f / увјерила n
Passive past participle увјерен m / увјерена f / увјерено n увјерени m / увјерене f / увјерена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Derived terms

Wikious
Boobota
Sagapedia