узбу́нити pf (Latin spelling uzbúniti)
Infinitive: узбунити | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: узбу́нӣвши | Verbal noun: — | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | узбуним | узбуниш | узбуни | узбунимо | узбуните | узбуне | |
Future | Future I | узбунит ћу1 узбунићу |
узбунит ћеш1 узбунићеш |
узбунит ће1 узбуниће |
узбунит ћемо1 узбунићемо |
узбунит ћете1 узбунићете |
узбунит ће1 узбуниће |
Future II | бу̏де̄м узбунио2 | бу̏де̄ш узбунио2 | бу̏де̄ узбунио2 | бу̏де̄мо узбунили2 | бу̏де̄те узбунили2 | бу̏дӯ узбунили2 | |
Past | Perfect | узбунио сам2 | узбунио си2 | узбунио је2 | узбунили смо2 | узбунили сте2 | узбунили су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам узбунио2 | би̏о си узбунио2 | би̏о је узбунио2 | би́ли смо узбунили2 | би́ли сте узбунили2 | би́ли су узбунили2 | |
Aorist | узбуних | узбуни | узбуни | узбунисмо | узбунисте | узбунише | |
Conditional I | узбунио бих2 | узбунио би2 | узбунио би2 | узбунили бисмо2 | узбунили бисте2 | узбунили би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих узбунио2 | би̏о би узбунио2 | би̏о би узбунио2 | би́ли бисмо узбунили2 | би́ли бисте узбунили2 | би́ли би узбунили2 | |
Imperative | — | узбуни | — | узбунимо | узбуните | — | |
Active past participle | узбунио m / узбунила f / узбунило n | узбунили m / узбуниле f / узбунила n | |||||
Passive past participle | узбуњен m / узбуњена f / узбуњено n | узбуњени m / узбуњене f / узбуњена n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|