узбуњи́вати impf (Latin spelling uzbunjívati)
Infinitive: узбуњивати | Present verbal adverb: узбу̀њујӯћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: узбуњи́ва̄ње | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | узбуњујем | узбуњујеш | узбуњује | узбуњујемо | узбуњујете | узбуњују | |
Future | Future I | узбуњиват ћу1 узбуњиваћу |
узбуњиват ћеш1 узбуњиваћеш |
узбуњиват ће1 узбуњиваће |
узбуњиват ћемо1 узбуњиваћемо |
узбуњиват ћете1 узбуњиваћете |
узбуњиват ће1 узбуњиваће |
Future II | бу̏де̄м узбуњивао2 | бу̏де̄ш узбуњивао2 | бу̏де̄ узбуњивао2 | бу̏де̄мо узбуњивали2 | бу̏де̄те узбуњивали2 | бу̏дӯ узбуњивали2 | |
Past | Perfect | узбуњивао сам2 | узбуњивао си2 | узбуњивао је2 | узбуњивали смо2 | узбуњивали сте2 | узбуњивали су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам узбуњивао2 | би̏о си узбуњивао2 | би̏о је узбуњивао2 | би́ли смо узбуњивали2 | би́ли сте узбуњивали2 | би́ли су узбуњивали2 | |
Imperfect | узбуњивах | узбуњиваше | узбуњиваше | узбуњивасмо | узбуњивасте | узбуњиваху | |
Conditional I | узбуњивао бих2 | узбуњивао би2 | узбуњивао би2 | узбуњивали бисмо2 | узбуњивали бисте2 | узбуњивали би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих узбуњивао2 | би̏о би узбуњивао2 | би̏о би узбуњивао2 | би́ли бисмо узбуњивали2 | би́ли бисте узбуњивали2 | би́ли би узбуњивали2 | |
Imperative | — | узбуњуј | — | узбуњујмо | узбуњујте | — | |
Active past participle | узбуњивао m / узбуњивала f / узбуњивало n | узбуњивали m / узбуњивале f / узбуњивала n | |||||
Passive past participle | узбуњиван m / узбуњивана f / узбуњивано n | узбуњивани m / узбуњиване f / узбуњивана n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|