узви́кнути pf (Latin spelling uzvíknuti)
Infinitive: узвикнути | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: узви́кнӯвши | Verbal noun: — | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | узвикнем | узвикнеш | узвикне | узвикнемо | узвикнете | узвикну | |
Future | Future I | узвикнут ћу1 узвикнућу |
узвикнут ћеш1 узвикнућеш |
узвикнут ће1 узвикнуће |
узвикнут ћемо1 узвикнућемо |
узвикнут ћете1 узвикнућете |
узвикнут ће1 узвикнуће |
Future II | бу̏де̄м узвикнуо2 | бу̏де̄ш узвикнуо2 | бу̏де̄ узвикнуо2 | бу̏де̄мо узвикнули2 | бу̏де̄те узвикнули2 | бу̏дӯ узвикнули2 | |
Past | Perfect | узвикнуо сам2 | узвикнуо си2 | узвикнуо је2 | узвикнули смо2 | узвикнули сте2 | узвикнули су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам узвикнуо2 | би̏о си узвикнуо2 | би̏о је узвикнуо2 | би́ли смо узвикнули2 | би́ли сте узвикнули2 | би́ли су узвикнули2 | |
Aorist | узвикнух | узвикну | узвикну | узвикнусмо | узвикнусте | узвикнуше | |
Conditional I | узвикнуо бих2 | узвикнуо би2 | узвикнуо би2 | узвикнули бисмо2 | узвикнули бисте2 | узвикнули би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих узвикнуо2 | би̏о би узвикнуо2 | би̏о би узвикнуо2 | би́ли бисмо узвикнули2 | би́ли бисте узвикнули2 | би́ли би узвикнули2 | |
Imperative | — | узвикни | — | узвикнимо | узвикните | — | |
Active past participle | узвикнуо m / узвикнула f / узвикнуло n | узвикнули m / узвикнуле f / узвикнула n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|