у̀метати impf (Latin spelling ùmetati)
Infinitive: уметати | Present verbal adverb: у̀мећӯћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: у̀мета̄ње | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | умећем | умећеш | умеће | умећемо | умећете | умећу | |
Future | Future I | уметат ћу1 уметаћу |
уметат ћеш1 уметаћеш |
уметат ће1 уметаће |
уметат ћемо1 уметаћемо |
уметат ћете1 уметаћете |
уметат ће1 уметаће |
Future II | бу̏де̄м уметао2 | бу̏де̄ш уметао2 | бу̏де̄ уметао2 | бу̏де̄мо уметали2 | бу̏де̄те уметали2 | бу̏дӯ уметали2 | |
Past | Perfect | уметао сам2 | уметао си2 | уметао је2 | уметали смо2 | уметали сте2 | уметали су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам уметао2 | би̏о си уметао2 | би̏о је уметао2 | би́ли смо уметали2 | би́ли сте уметали2 | би́ли су уметали2 | |
Imperfect | уметах | уметаше | уметаше | уметасмо | уметасте | уметаху | |
Conditional I | уметао бих2 | уметао би2 | уметао би2 | уметали бисмо2 | уметали бисте2 | уметали би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих уметао2 | би̏о би уметао2 | би̏о би уметао2 | би́ли бисмо уметали2 | би́ли бисте уметали2 | би́ли би уметали2 | |
Imperative | — | умећи | — | умећимо | умећите | — | |
Active past participle | уметао m / уметала f / уметало n | уметали m / уметале f / уметала n | |||||
Passive past participle | уметан m / уметана f / уметано n | уметани m / уметане f / уметана n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|