From уморя (umorja, “to exhaust”).
уморе́н • (umorén) (adverb умо́рно)
masculine | feminine | neuter | plural | |
---|---|---|---|---|
indefinite | уморе́н umorén |
уморе́на umoréna |
уморе́но umoréno |
уморе́ни umoréni |
definite (subject form) |
уморе́ният umorénijat |
уморе́ната umorénata |
уморе́ното umorénoto |
уморе́ните umorénite |
definite (object form) |
уморе́ния umorénija |
masculine | feminine | neuter | plural | |
---|---|---|---|---|
indefinite | по́-уморе́н pó-umorén |
по́-уморе́на pó-umoréna |
по́-уморе́но pó-umoréno |
по́-уморе́ни pó-umoréni |
definite (subject form) |
по́-уморе́ният pó-umorénijat |
по́-уморе́ната pó-umorénata |
по́-уморе́ното pó-umorénoto |
по́-уморе́ните pó-umorénite |
definite (object form) |
по́-уморе́ния pó-umorénija |
masculine | feminine | neuter | plural | |
---|---|---|---|---|
indefinite | на́й-уморе́н náj-umorén |
на́й-уморе́на náj-umoréna |
на́й-уморе́но náj-umoréno |
на́й-уморе́ни náj-umoréni |
definite (subject form) |
на́й-уморе́ният náj-umorénijat |
на́й-уморе́ната náj-umorénata |
на́й-уморе́ното náj-umorénoto |
на́й-уморе́ните náj-umorénite |
definite (object form) |
на́й-уморе́ния náj-umorénija |
уморен • (umoren) (comparative поуморен, superlative најуморен, abstract noun уморност)
masculine | feminine | neuter | plural | |
---|---|---|---|---|
indefinite | поуморен | поуморна | поуморно | поуморни |
definite unspecified | поуморниот | поуморната | поуморното | поуморните |
definite proximal | поуморниов | поуморнава | поуморново | поуморниве |
definite distal | поуморнион | поуморнана | поуморноно | поуморнине |
masculine | feminine | neuter | plural | |
---|---|---|---|---|
indefinite | најуморен | најуморна | најуморно | најуморни |
definite unspecified | најуморниот | најуморната | најуморното | најуморните |
definite proximal | најуморниов | најуморнава | најуморново | најуморниве |
definite distal | најуморнион | најуморнана | најуморноно | најуморнине |
уморен • (umoren)