упи́тати pf (Latin spelling upítati)
Infinitive: упитати | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: упи́та̄вши | Verbal noun: — | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | упитам | упиташ | упита | упитамо | упитате | упитају | |
Future | Future I | упитат ћу1 упитаћу |
упитат ћеш1 упитаћеш |
упитат ће1 упитаће |
упитат ћемо1 упитаћемо |
упитат ћете1 упитаћете |
упитат ће1 упитаће |
Future II | бу̏де̄м упитао2 | бу̏де̄ш упитао2 | бу̏де̄ упитао2 | бу̏де̄мо упитали2 | бу̏де̄те упитали2 | бу̏дӯ упитали2 | |
Past | Perfect | упитао сам2 | упитао си2 | упитао је2 | упитали смо2 | упитали сте2 | упитали су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам упитао2 | би̏о си упитао2 | би̏о је упитао2 | би́ли смо упитали2 | би́ли сте упитали2 | би́ли су упитали2 | |
Aorist | упитах | упита | упита | упитасмо | упитасте | упиташе | |
Conditional I | упитао бих2 | упитао би2 | упитао би2 | упитали бисмо2 | упитали бисте2 | упитали би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих упитао2 | би̏о би упитао2 | би̏о би упитао2 | би́ли бисмо упитали2 | би́ли бисте упитали2 | би́ли би упитали2 | |
Imperative | — | упитај | — | упитајмо | упитајте | — | |
Active past participle | упитао m / упитала f / упитало n | упитали m / упитале f / упитала n | |||||
Passive past participle | упитан m / упитана f / упитано n | упитани m / упитане f / упитана n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|