упр́љати pf (Latin spelling upŕljati)
Infinitive: упрљати | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: упр́ља̄вши | Verbal noun: — | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | упрљам | упрљаш | упрља | упрљамо | упрљате | упрљају | |
Future | Future I | упрљат ћу1 упрљаћу |
упрљат ћеш1 упрљаћеш |
упрљат ће1 упрљаће |
упрљат ћемо1 упрљаћемо |
упрљат ћете1 упрљаћете |
упрљат ће1 упрљаће |
Future II | бу̏де̄м упрљао2 | бу̏де̄ш упрљао2 | бу̏де̄ упрљао2 | бу̏де̄мо упрљали2 | бу̏де̄те упрљали2 | бу̏дӯ упрљали2 | |
Past | Perfect | упрљао сам2 | упрљао си2 | упрљао је2 | упрљали смо2 | упрљали сте2 | упрљали су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам упрљао2 | би̏о си упрљао2 | би̏о је упрљао2 | би́ли смо упрљали2 | би́ли сте упрљали2 | би́ли су упрљали2 | |
Aorist | упрљах | упрља | упрља | упрљасмо | упрљасте | упрљаше | |
Conditional I | упрљао бих2 | упрљао би2 | упрљао би2 | упрљали бисмо2 | упрљали бисте2 | упрљали би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих упрљао2 | би̏о би упрљао2 | би̏о би упрљао2 | би́ли бисмо упрљали2 | би́ли бисте упрљали2 | би́ли би упрљали2 | |
Imperative | — | упрљај | — | упрљајмо | упрљајте | — | |
Active past participle | упрљао m / упрљала f / упрљало n | упрљали m / упрљале f / упрљала n | |||||
Passive past participle | упрљан m / упрљана f / упрљано n | упрљани m / упрљане f / упрљана n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|