у̀спјети pf (Latin spelling ùspjeti)
Infinitive: успјети | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: у̀спје̄вши | Verbal noun: — | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | успијем | успијеш | успије | успијемо | успијете | успију | |
Future | Future I | успјет ћу1 успјећу |
успјет ћеш1 успјећеш |
успјет ће1 успјеће |
успјет ћемо1 успјећемо |
успјет ћете1 успјећете |
успјет ће1 успјеће |
Future II | бу̏де̄м успио2 | бу̏де̄ш успио2 | бу̏де̄ успио2 | бу̏де̄мо успјели2 | бу̏де̄те успјели2 | бу̏дӯ успјели2 | |
Past | Perfect | успио сам2 | успио си2 | успио је2 | успјели смо2 | успјели сте2 | успјели су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам успио2 | би̏о си успио2 | би̏о је успио2 | би́ли смо успјели2 | би́ли сте успјели2 | би́ли су успјели2 | |
Aorist | успјех | успје | успје | успјесмо | успјесте | успјеше | |
Conditional I | успио бих2 | успио би2 | успио би2 | успјели бисмо2 | успјели бисте2 | успјели би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих успио2 | би̏о би успио2 | би̏о би успио2 | би́ли бисмо успјели2 | би́ли бисте успјели2 | би́ли би успјели2 | |
Imperative | — | успиј | — | успијмо | успијте | — | |
Active past participle | успио m / успјела f / успјело n | успјели m / успјеле f / успјела n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|