установити

Hello, you have come here looking for the meaning of the word установити. In DICTIOUS you will not only get to know all the dictionary meanings for the word установити, but we will also tell you about its etymology, its characteristics and you will know how to say установити in singular and plural. Everything you need to know about the word установити you have here. The definition of the word установити will help you to be more precise and correct when speaking or writing your texts. Knowing the definition ofустановити, as well as those of other words, enriches your vocabulary and provides you with more and better linguistic resources.

Serbo-Croatian

Etymology

Inherited from Proto-Slavic *ustanoviti.

Pronunciation

  • IPA(key): /ustanǒʋiti/
  • Hyphenation: у‧ста‧но‧ви‧ти

Verb

устано̀вити pf (Latin spelling ustanòviti)

  1. (transitive) to found, establish
  2. (transitive) to find out, ascertain

Conjugation

Conjugation of установити
Infinitive: установити Present verbal adverb: — Past verbal adverb: устано̀вӣвши Verbal noun: установље́ње
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present установим установиш установи установимо установите установе
Future Future I установит ћу1
установићу 		установит ћеш1
установићеш 		установит ће1
установиће 		установит ћемо1
установићемо 		установит ћете1
установићете 		установит ће1
установиће
Future II бу̏де̄м установио2 бу̏де̄ш установио2 бу̏де̄ установио2 бу̏де̄мо установили2 бу̏де̄те установили2 бу̏дӯ установили2
Past Perfect установио сам2 установио си2 установио је2 установили смо2 установили сте2 установили су2
Pluperfect3 би̏о сам установио2 би̏о си установио2 би̏о је установио2 би́ли смо установили2 би́ли сте установили2 би́ли су установили2
Aorist установих установи установи установисмо установисте установише
Conditional I установио бих2 установио би2 установио би2 установили бисмо2 установили бисте2 установили би2
Conditional II4 би̏о бих установио2 би̏о би установио2 би̏о би установио2 би́ли бисмо установили2 би́ли бисте установили2 би́ли би установили2
Imperative — установи — установимо установите —
Active past participle установио m / установила f / установило n установили m / установиле f / установила n
Passive past participle установљен m / установљена f / установљено n установљени m / установљене f / установљена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Ukrainian

Alternative forms

Etymology

From Proto-Slavic *ustanoviti. Compare Russian установи́ть (ustanovítʹ), Polish ustanowić.

Pronunciation

  • IPA(key):
  • Audio:(file)

Verb

установи́ти • (ustanovýty) pf (imperfective устано́влювати)

  1. to establish, to determine, to fix, to set
  2. to establish, to ascertain
  3. to install, to mount, to set up

Usage notes

  • The forms установи́ти (ustanovýty) (used after consonants or at the beginning of a clause) and встанови́ти (vstanovýty) (used after vowels) differ in pronunciation but are considered variants of the same word.

Conjugation

Conjugation of установи́ти, установи́ть (class 4c, perfective, transitive)
For declension of participles, see their entries. Adverbial participles are indeclinable.
perfective aspect
infinitive установи́ти, установи́ть
ustanovýty, ustanovýtʹ
participles present tense past tense
active — —
passive — устано́влений
ustanóvlenyj
impersonal: устано́влено
ustanóvleno
adverbial — установи́вши
ustanovývšy
present tense future tense
1st singular
я 		— установлю́
ustanovljú
2nd singular
ти 		— устано́виш
ustanóvyš
3rd singular
він / вона / воно 		— устано́вить
ustanóvytʹ
1st plural
ми 		— устано́вим, устано́вимо
ustanóvym, ustanóvymo
2nd plural
ви 		— устано́вите
ustanóvyte
3rd plural
вони 		— устано́влять
ustanóvljatʹ
imperative singular plural
first-person — установі́м, установі́мо
ustanovím, ustanovímo
second-person установи́
ustanový 		установі́ть
ustanovítʹ
past tense singular plural
ми / ви / вони
masculine
я / ти / він 		установи́в
ustanovýv 		установи́ли
ustanovýly
feminine
я / ти / вона 		установи́ла
ustanovýla
neuter
воно 		установи́ло
ustanovýlo

References

Wikious
Boobota
Sagapedia