усуђи́вати impf (Latin spelling usuđívati)
Infinitive: усуђивати | Present verbal adverb: усу̀ђујӯћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: усуђи́ва̄ње | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | усуђујем | усуђујеш | усуђује | усуђујемо | усуђујете | усуђују | |
Future | Future I | усуђиват ћу1 усуђиваћу |
усуђиват ћеш1 усуђиваћеш |
усуђиват ће1 усуђиваће |
усуђиват ћемо1 усуђиваћемо |
усуђиват ћете1 усуђиваћете |
усуђиват ће1 усуђиваће |
Future II | бу̏де̄м усуђивао2 | бу̏де̄ш усуђивао2 | бу̏де̄ усуђивао2 | бу̏де̄мо усуђивали2 | бу̏де̄те усуђивали2 | бу̏дӯ усуђивали2 | |
Past | Perfect | усуђивао сам2 | усуђивао си2 | усуђивао је2 | усуђивали смо2 | усуђивали сте2 | усуђивали су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам усуђивао2 | би̏о си усуђивао2 | би̏о је усуђивао2 | би́ли смо усуђивали2 | би́ли сте усуђивали2 | би́ли су усуђивали2 | |
Imperfect | усуђивах | усуђиваше | усуђиваше | усуђивасмо | усуђивасте | усуђиваху | |
Conditional I | усуђивао бих2 | усуђивао би2 | усуђивао би2 | усуђивали бисмо2 | усуђивали бисте2 | усуђивали би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих усуђивао2 | би̏о би усуђивао2 | би̏о би усуђивао2 | би́ли бисмо усуђивали2 | би́ли бисте усуђивали2 | би́ли би усуђивали2 | |
Imperative | — | усуђуј | — | усуђујмо | усуђујте | — | |
Active past participle | усуђивао m / усуђивала f / усуђивало n | усуђивали m / усуђивале f / усуђивала n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|