у̀тицати impf (Latin spelling ùticati)
Infinitive: утицати | Present verbal adverb: у̀тичӯћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: у̀тица̄ње | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | утичем | утичеш | утиче | утичемо | утичете | утичу | |
Future | Future I | утицат ћу1 утицаћу |
утицат ћеш1 утицаћеш |
утицат ће1 утицаће |
утицат ћемо1 утицаћемо |
утицат ћете1 утицаћете |
утицат ће1 утицаће |
Future II | бу̏де̄м утицао2 | бу̏де̄ш утицао2 | бу̏де̄ утицао2 | бу̏де̄мо утицали2 | бу̏де̄те утицали2 | бу̏дӯ утицали2 | |
Past | Perfect | утицао сам2 | утицао си2 | утицао је2 | утицали смо2 | утицали сте2 | утицали су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам утицао2 | би̏о си утицао2 | би̏о је утицао2 | би́ли смо утицали2 | би́ли сте утицали2 | би́ли су утицали2 | |
Imperfect | утицах | утицаше | утицаше | утицасмо | утицасте | утицаху | |
Conditional I | утицао бих2 | утицао би2 | утицао би2 | утицали бисмо2 | утицали бисте2 | утицали би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих утицао2 | би̏о би утицао2 | би̏о би утицао2 | би́ли бисмо утицали2 | би́ли бисте утицали2 | би́ли би утицали2 | |
Imperative | — | утичи | — | утичимо | утичите | — | |
Active past participle | утицао m / утицала f / утицало n | утицали m / утицале f / утицала n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|