Inherited from Proto-Slavic *utopiti.
уто̀пити pf (Latin spelling utòpiti)
Infinitive: утопити | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: уто̀пӣвши | Verbal noun: — | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | утопим | утопиш | утопи | утопимо | утопите | утопе | |
Future | Future I | утопит ћу1 утопићу |
утопит ћеш1 утопићеш |
утопит ће1 утопиће |
утопит ћемо1 утопићемо |
утопит ћете1 утопићете |
утопит ће1 утопиће |
Future II | бу̏де̄м утопио2 | бу̏де̄ш утопио2 | бу̏де̄ утопио2 | бу̏де̄мо утопили2 | бу̏де̄те утопили2 | бу̏дӯ утопили2 | |
Past | Perfect | утопио сам2 | утопио си2 | утопио је2 | утопили смо2 | утопили сте2 | утопили су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам утопио2 | би̏о си утопио2 | би̏о је утопио2 | би́ли смо утопили2 | би́ли сте утопили2 | би́ли су утопили2 | |
Aorist | утопих | утопи | утопи | утописмо | утописте | утопише | |
Conditional I | утопио бих2 | утопио би2 | утопио би2 | утопили бисмо2 | утопили бисте2 | утопили би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих утопио2 | би̏о би утопио2 | би̏о би утопио2 | би́ли бисмо утопили2 | би́ли бисте утопили2 | би́ли би утопили2 | |
Imperative | — | утопи | — | утопимо | утопите | — | |
Active past participle | утопио m / утопила f / утопило n | утопили m / утопиле f / утопила n | |||||
Passive past participle | утопљен m / утопљена f / утопљено n | утопљени m / утопљене f / утопљена n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|