у̀турити pf (Latin spelling ùturiti)
Infinitive: утурити | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: у̀турӣвши | Verbal noun: — | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | утурим | утуриш | утури | утуримо | утурите | утуре | |
Future | Future I | утурит ћу1 утурићу |
утурит ћеш1 утурићеш |
утурит ће1 утуриће |
утурит ћемо1 утурићемо |
утурит ћете1 утурићете |
утурит ће1 утуриће |
Future II | бу̏де̄м утурио2 | бу̏де̄ш утурио2 | бу̏де̄ утурио2 | бу̏де̄мо утурили2 | бу̏де̄те утурили2 | бу̏дӯ утурили2 | |
Past | Perfect | утурио сам2 | утурио си2 | утурио је2 | утурили смо2 | утурили сте2 | утурили су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам утурио2 | би̏о си утурио2 | би̏о је утурио2 | би́ли смо утурили2 | би́ли сте утурили2 | би́ли су утурили2 | |
Aorist | утурих | утури | утури | утурисмо | утуристе | утурише | |
Conditional I | утурио бих2 | утурио би2 | утурио би2 | утурили бисмо2 | утурили бисте2 | утурили би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих утурио2 | би̏о би утурио2 | би̏о би утурио2 | би́ли бисмо утурили2 | би́ли бисте утурили2 | би́ли би утурили2 | |
Imperative | — | утури | — | утуримо | утурите | — | |
Active past participle | утурио m / утурила f / утурило n | утурили m / утуриле f / утурила n | |||||
Passive past participle | утурен m / утурена f / утурено n | утурени m / утурене f / утурена n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|