у̀тӯћи pf (Latin spelling ùtūći)
Infinitive: утући | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: у̀тука̄вши | Verbal noun: — | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | утучем | утучеш | утуче | утучемо | утучете | утуку | |
Future | Future I | утући ћу | утући ћеш | утући ће | утући ћемо | утући ћете | утући ће |
Future II | бу̏де̄м утукао2 | бу̏де̄ш утукао2 | бу̏де̄ утукао2 | бу̏де̄мо утукли2 | бу̏де̄те утукли2 | бу̏дӯ утукли2 | |
Past | Perfect | утукао сам2 | утукао си2 | утукао је2 | утукли смо2 | утукли сте2 | утукли су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам утукао2 | би̏о си утукао2 | би̏о је утукао2 | би́ли смо утукли2 | би́ли сте утукли2 | би́ли су утукли2 | |
Aorist | утукох | утуче | утуче | утукосмо | утукосте | утукоше | |
Conditional I | утукао бих2 | утукао би2 | утукао би2 | утукли бисмо2 | утукли бисте2 | утукли би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих утукао2 | би̏о би утукао2 | би̏о би утукао2 | би́ли бисмо утукли2 | би́ли бисте утукли2 | би́ли би утукли2 | |
Imperative | — | утуци | — | утуцимо | утуците | — | |
Active past participle | утукао m / утукла f / утукло n | утукли m / утукле f / утукла n | |||||
Passive past participle | утучен m / утучена f / утучено n | утучени m / утучене f / утучена n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. |