From у̀тјешити.
утјѐшљив (Latin spelling utjèšljiv, definite утјѐшљивӣ)
singular | masculine | feminine | neuter | |
---|---|---|---|---|
nominative | утјешљив | утјешљива | утјешљиво | |
genitive | утјешљива | утјешљиве | утјешљива | |
dative | утјешљиву | утјешљивој | утјешљиву | |
accusative | inanimate animate |
утјешљив утјешљива |
утјешљиву | утјешљиво |
vocative | утјешљив | утјешљива | утјешљиво | |
locative | утјешљиву | утјешљивој | утјешљиву | |
instrumental | утјешљивим | утјешљивом | утјешљивим | |
plural | masculine | feminine | neuter | |
nominative | утјешљиви | утјешљиве | утјешљива | |
genitive | утјешљивих | утјешљивих | утјешљивих | |
dative | утјешљивим(а) | утјешљивим(а) | утјешљивим(а) | |
accusative | утјешљиве | утјешљиве | утјешљива | |
vocative | утјешљиви | утјешљиве | утјешљива | |
locative | утјешљивим(а) | утјешљивим(а) | утјешљивим(а) | |
instrumental | утјешљивим(а) | утјешљивим(а) | утјешљивим(а) |
singular | masculine | feminine | neuter | |
---|---|---|---|---|
nominative | утјешљиви | утјешљива | утјешљиво | |
genitive | утјешљивог(а) | утјешљиве | утјешљивог(а) | |
dative | утјешљивом(у/е) | утјешљивој | утјешљивом(у/е) | |
accusative | inanimate animate |
утјешљиви утјешљивог(а) |
утјешљиву | утјешљиво |
vocative | утјешљиви | утјешљива | утјешљиво | |
locative | утјешљивом(е/у) | утјешљивој | утјешљивом(е/у) | |
instrumental | утјешљивим | утјешљивом | утјешљивим | |
plural | masculine | feminine | neuter | |
nominative | утјешљиви | утјешљиве | утјешљива | |
genitive | утјешљивих | утјешљивих | утјешљивих | |
dative | утјешљивим(а) | утјешљивим(а) | утјешљивим(а) | |
accusative | утјешљиве | утјешљиве | утјешљива | |
vocative | утјешљиви | утјешљиве | утјешљива | |
locative | утјешљивим(а) | утјешљивим(а) | утјешљивим(а) | |
instrumental | утјешљивим(а) | утјешљивим(а) | утјешљивим(а) |