Borrowed from Ottoman Turkish فتیل (fitil).
фитил • (fitil) m (diminutive фитилче)
singular | plural | |
---|---|---|
indefinite | фитил (fitil) | фитили (fitili) |
definite unspecified | фитилот (fitilot) | фитилите (fitilite) |
definite proximal | фитилов (fitilov) | фитиливе (fitilive) |
definite distal | фитилон (fitilon) | фитилине (fitiline) |
vocative | фитилу (fitilu) | фитили (fitili) |
count form | — | фитила (fitila) |