Inherited from Proto-Slavic *xyťьnikъ.
хꙑщьникъ • (xyštĭnikŭ) m
singular | dual | plural | |
---|---|---|---|
nominative | хꙑщьникъ xyštĭnikŭ |
хꙑщьника xyštĭnika |
хꙑщьници xyštĭnici |
genitive | хꙑщьника xyštĭnika |
хꙑщьникоу xyštĭniku |
хꙑщьникъ xyštĭnikŭ |
dative | хꙑщьникоу, хꙑщьникови xyštĭniku, xyštĭnikovi |
хꙑщьникома xyštĭnikoma |
хꙑщьникомъ xyštĭnikomŭ |
accusative | хꙑщьникъ, хꙑщьника xyštĭnikŭ, xyštĭnika |
хꙑщьника xyštĭnika |
хꙑщьникꙑ xyštĭniky |
instrumental | хꙑщьникомъ xyštĭnikomŭ |
хꙑщьникома xyštĭnikoma |
хꙑщьникꙑ xyštĭniky |
locative | хꙑщьницѣ xyštĭnicě |
хꙑщьникоу xyštĭniku |
хꙑщьницѣхъ xyštĭnicěxŭ |
vocative | хꙑщьниче xyštĭniče |
хꙑщьника xyštĭnika |
хꙑщьници xyštĭnici |