From Middle High German schilhen.
шки́љити impf (Latin spelling škíljiti)
Infinitive: шкиљити | Present verbal adverb: шки́ље̄ћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: шки́ље̄ње | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | шкиљим | шкиљиш | шкиљи | шкиљимо | шкиљите | шкиље | |
Future | Future I | шкиљит ћу1 шкиљићу |
шкиљит ћеш1 шкиљићеш |
шкиљит ће1 шкиљиће |
шкиљит ћемо1 шкиљићемо |
шкиљит ћете1 шкиљићете |
шкиљит ће1 шкиљиће |
Future II | бу̏де̄м шкиљио2 | бу̏де̄ш шкиљио2 | бу̏де̄ шкиљио2 | бу̏де̄мо шкиљили2 | бу̏де̄те шкиљили2 | бу̏дӯ шкиљили2 | |
Past | Perfect | шкиљио сам2 | шкиљио си2 | шкиљио је2 | шкиљили смо2 | шкиљили сте2 | шкиљили су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам шкиљио2 | би̏о си шкиљио2 | би̏о је шкиљио2 | би́ли смо шкиљили2 | би́ли сте шкиљили2 | би́ли су шкиљили2 | |
Imperfect | шкиљах | шкиљаше | шкиљаше | шкиљасмо | шкиљасте | шкиљаху | |
Conditional I | шкиљио бих2 | шкиљио би2 | шкиљио би2 | шкиљили бисмо2 | шкиљили бисте2 | шкиљили би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих шкиљио2 | би̏о би шкиљио2 | би̏о би шкиљио2 | би́ли бисмо шкиљили2 | би́ли бисте шкиљили2 | би́ли би шкиљили2 | |
Imperative | — | шкиљи | — | шкиљимо | шкиљите | — | |
Active past participle | шкиљио m / шкиљила f / шкиљило n | шкиљили m / шкиљиле f / шкиљила n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|