штафелај • (štafelaj) m
singular | plural | |
---|---|---|
indefinite | штафелај | штафелаи |
definite unspecified | штафелајот | штафелаите |
definite proximal | штафелајов | штафелаиве |
definite distal | штафелајон | штафелаине |
vocative | штафелају | штафелаи |
count form | — | штафелаја |
Borrowed from German Staffelei.
штафѐлај m (Latin spelling štafèlaj)
singular | plural | |
---|---|---|
nominative | штафѐлај | штафелаји |
genitive | штафела̀ја | штафелаја |
dative | штафелају | штафелајима |
accusative | штафелај | штафелаје |
vocative | штафелају | штафелаји |
locative | штафелају | штафелајима |
instrumental | штафелајем | штафелајима |