љутити

Hello, you have come here looking for the meaning of the word љутити. In DICTIOUS you will not only get to know all the dictionary meanings for the word љутити, but we will also tell you about its etymology, its characteristics and you will know how to say љутити in singular and plural. Everything you need to know about the word љутити you have here. The definition of the word љутити will help you to be more precise and correct when speaking or writing your texts. Knowing the definition ofљутити, as well as those of other words, enriches your vocabulary and provides you with more and better linguistic resources.

Serbo-Croatian

Etymology

From љу̑т.

Pronunciation

  • IPA(key): /ʎǔːtiti/
  • Hyphenation: љу‧ти‧ти

Verb

љу́тити impf (Latin spelling ljútiti)

  1. (reflexive) to be mad at, become angry (+ with, at + accusative)
    знаш да се не могу љутити на тебе ― you know I can't get angry with you
    љутиш се на мене? ― Are you mad at me?
    немој се љутити/немој да се љутиш! ― don' t be so angry!
    не љутите се? ― you' re not mad?
  2. (transitive) to anger, infuriate
    немој ме љутити/немој да ме љутиш! ― don't get me angry!
    љути ме што ме не слушаш ― I'm angered that you are not paying attention
    љутите ме, дечки! ― you' re pissing me off, boys!

Conjugation

Conjugation of љутити
Infinitive: љутити Present verbal adverb: љу́те̄ћи Past verbal adverb: — Verbal noun: љу́ће̄ње
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present љу̑тӣм љутиш љути љутимо љутите љуте
Future Future I љутит ћу1
љутићу 		љутит ћеш1
љутићеш 		љутит ће1
љутиће 		љутит ћемо1
љутићемо 		љутит ћете1
љутићете 		љутит ће1
љутиће
Future II бу̏де̄м љутио2 бу̏де̄ш љутио2 бу̏де̄ љутио2 бу̏де̄мо љутили2 бу̏де̄те љутили2 бу̏дӯ љутили2
Past Perfect љутио сам2 љутио си2 љутио је2 љутили смо2 љутили сте2 љутили су2
Pluperfect3 би̏о сам љутио2 би̏о си љутио2 би̏о је љутио2 би́ли смо љутили2 би́ли сте љутили2 би́ли су љутили2
Imperfect љу̑ћа̄х љућаше љућаше љућасмо љућасте љућаху
Conditional I љутио бих2 љутио би2 љутио би2 љутили бисмо2 љутили бисте2 љутили би2
Conditional II4 би̏о бих љутио2 би̏о би љутио2 би̏о би љутио2 би́ли бисмо љутили2 би́ли бисте љутили2 би́ли би љутили2
Imperative — љути — љутимо љутите —
Active past participle љутио m / љутила f / љутило n љутили m / љутиле f / љутила n
Passive past participle љу̑ћен m / љућена f / љућено n љућени m / љућене f / љућена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Derived terms

Derived terms

References

  • “љутити”, in Hrvatski jezični portal [Croatian language portal] (in Serbo-Croatian), 2006–2024
Wikious
Boobota
Sagapedia