ћу́тети impf (Latin spelling ćúteti)
Infinitive: ћутети | Present verbal adverb: ћу́те̄ћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: ћу́ће̄ње | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | ћутим | ћутиш | ћути | ћутимо | ћутите | ћуте | |
Future | Future I | ћутет ћу1 ћутећу |
ћутет ћеш1 ћутећеш |
ћутет ће1 ћутеће |
ћутет ћемо1 ћутећемо |
ћутет ћете1 ћутећете |
ћутет ће1 ћутеће |
Future II | бу̏де̄м ћутео2 | бу̏де̄ш ћутео2 | бу̏де̄ ћутео2 | бу̏де̄мо ћутели2 | бу̏де̄те ћутели2 | бу̏дӯ ћутели2 | |
Past | Perfect | ћутео сам2 | ћутео си2 | ћутео је2 | ћутели смо2 | ћутели сте2 | ћутели су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам ћутео2 | би̏о си ћутео2 | би̏о је ћутео2 | би́ли смо ћутели2 | би́ли сте ћутели2 | би́ли су ћутели2 | |
Imperfect | ћућах | ћућаше | ћућаше | ћућасмо | ћућасте | ћућаху | |
Conditional I | ћутео бих2 | ћутео би2 | ћутео би2 | ћутели бисмо2 | ћутели бисте2 | ћутели би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих ћутео2 | би̏о би ћутео2 | би̏о би ћутео2 | би́ли бисмо ћутели2 | би́ли бисте ћутели2 | би́ли би ћутели2 | |
Imperative | — | ћути | — | ћутимо | ћутите | — | |
Active past participle | ћутео m / ћутела f / ћутело n | ћутели m / ћутеле f / ћутела n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|