ћу́тјети impf (Latin spelling ćútjeti)
Infinitive: ћутјети | Present verbal adverb: ћу́те̄ћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: ћу́ће̄ње | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | ћутим | ћутиш | ћути | ћутимо | ћутите | ћуте | |
Future | Future I | ћутјет ћу1 ћутјећу |
ћутјет ћеш1 ћутјећеш |
ћутјет ће1 ћутјеће |
ћутјет ћемо1 ћутјећемо |
ћутјет ћете1 ћутјећете |
ћутјет ће1 ћутјеће |
Future II | бу̏де̄м ћутио2 | бу̏де̄ш ћутио2 | бу̏де̄ ћутио2 | бу̏де̄мо ћутјели2 | бу̏де̄те ћутјели2 | бу̏дӯ ћутјели2 | |
Past | Perfect | ћутио сам2 | ћутио си2 | ћутио је2 | ћутјели смо2 | ћутјели сте2 | ћутјели су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам ћутио2 | би̏о си ћутио2 | би̏о је ћутио2 | би́ли смо ћутјели2 | би́ли сте ћутјели2 | би́ли су ћутјели2 | |
Imperfect | ћућах | ћућаше | ћућаше | ћућасмо | ћућасте | ћућаху | |
Conditional I | ћутио бих2 | ћутио би2 | ћутио би2 | ћутјели бисмо2 | ћутјели бисте2 | ћутјели би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих ћутио2 | би̏о би ћутио2 | би̏о би ћутио2 | би́ли бисмо ћутјели2 | би́ли бисте ћутјели2 | би́ли би ћутјели2 | |
Imperative | — | ћути | — | ћутимо | ћутите | — | |
Active past participle | ћутио m / ћутјела f / ћутјело n | ћутјели m / ћутјеле f / ћутјела n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|