Inherited from Proto-Slavic *govorìti.
govòriti impf (Cyrillic spelling гово̀рити)
Infinitive: govoriti | Present verbal adverb: govòrēći | Past verbal adverb: — | Verbal noun: govòrēnje | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ja | ti | on / ona / ono | mi | vi | oni / one / ona | |
Present | govorim | govoriš | govori | govorimo | govorite | govore | |
Future | Future I | govorit ću1 govoriću |
govorit ćeš1 govorićeš |
govorit će1 govoriće |
govorit ćemo1 govorićemo |
govorit ćete1 govorićete |
govorit će1 govoriće |
Future II | bȕdēm govorio2 | bȕdēš govorio2 | bȕdē govorio2 | bȕdēmo govorili2 | bȕdēte govorili2 | bȕdū govorili2 | |
Past | Perfect | govorio sam2 | govorio si2 | govorio je2 | govorili smo2 | govorili ste2 | govorili su2 |
Pluperfect3 | bȉo sam govorio2 | bȉo si govorio2 | bȉo je govorio2 | bíli smo govorili2 | bíli ste govorili2 | bíli su govorili2 | |
Imperfect | govorah | govoraše | govoraše | govorasmo | govoraste | govorahu | |
Conditional I | govorio bih2 | govorio bi2 | govorio bi2 | govorili bismo2 | govorili biste2 | govorili bi2 | |
Conditional II4 | bȉo bih govorio2 | bȉo bi govorio2 | bȉo bi govorio2 | bíli bismo govorili2 | bíli biste govorili2 | bíli bi govorili2 | |
Imperative | — | govori | — | govorimo | govorite | — | |
Active past participle | govorio m / govorila f / govorilo n | govorili m / govorile f / govorila n | |||||
Passive past participle | govoren m / govorena f / govoreno n | govoreni m / govorene f / govorena n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|
Inherited from Proto-Slavic *govoriti.
govorīti impf
-iti -im (AP c) | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|
infinitive | govorīti | |||||
1st singular | govorím | |||||
infinitive | govorīti | govórit, govorȋt, govorȉt | ||||
supine | govórit, govorȋt | |||||
verbal noun | govorjénje | |||||
participle | converb | |||||
present | govorȅč | — | ||||
past | govorjȅn | — | ||||
l-participle | masculine | feminine | neuter | |||
singular | govọ̑rił | govoríla | govorȋlo | |||
dual | govorȋla | govorȋli | govorȋli | |||
plural | govorȋli | govorȋle | govorȋla | |||
present | imperative | |||||
1st singular | govorím | — | ||||
2nd singular | govoríš | govóri | ||||
3rd singular | govorí | — | ||||
1st dual | govoríva | govorȋva | ||||
2nd dual | govoríta | govorȋta | ||||
3rd dual | govoríta | — | ||||
1st plural | govorímo | govorȋmo | ||||
2nd plural | govoríte | govorȋte | ||||
3rd plural | govoríjo | — |