korjeń m inan
Singular | Dual | Plural | |
---|---|---|---|
Nominative | korjeń | korjenja | korjenje |
Genitive | korjenja | korjenjowu | korjenjow |
Dative | korjenjoju | korjenjoma | korjenjam |
Accusative | korjeń | korjenja | korjenje |
Instrumental | korjenjom | korjenjoma | korjenjami |
Locative | korjenju | korjenjoma | korjenjach |
Inherited from Proto-Slavic *kȍry.
korjeń m inan
singular | dual | plural | |
---|---|---|---|
nominative | korjeń | korjenjej | korjenje |
genitive | korjenja | korjenjow | korjenjow |
dative | korjenjej | korjenjomaj | korjenjam |
accusative | korjeń | korjenjej | korjenje |
instrumental | korjenjom | korjenjomaj | korjenjemi |
locative | korjenju | korjenjomaj | korjenjach |
vocative | korjenjo | korjenjej | korjenje |
See the etymology of the corresponding lemma form.
korjeń