Borrowed from Italian violoncello.
violònčelo n (Cyrillic spelling виоло̀нчело)
singular | plural | |
---|---|---|
nominative | violončelo | violončela |
genitive | violončela | violončela |
dative | violončelu | violončelima |
accusative | violončelo | violončela |
vocative | violončelo | violončela |
locative | violončelu | violončelima |
instrumental | violončelom | violončelima |
Borrowed from Italian violoncello.
violončẹ̑lo m inan
Masculine inan., hard o-stem | |||
---|---|---|---|
nom. sing. | violončélo | ||
gen. sing. | violončéla | ||
singular | dual | plural | |
nominative (imenovȃlnik) |
violončélo | violončéla | violončéli |
genitive (rodȋlnik) |
violončéla | violončélov | violončélov |
dative (dajȃlnik) |
violončélu | violončéloma | violončélom |
accusative (tožȋlnik) |
violončélo | violončéla | violončéle |
locative (mẹ̑stnik) |
violončélu | violončélih | violončélih |
instrumental (orọ̑dnik) |
violončélom | violončéloma | violončéli |