деклинација • (deklinacija) f (relational adjective деклинациски)
| singular | plural | |
|---|---|---|
| indefinite | деклинација (deklinacija) | деклинации (deklinacii) |
| definite unspecified | деклинацијата (deklinacijata) | деклинациите (deklinaciite) |
| definite proximal | деклинацијава (deklinacijava) | деклинацииве (deklinaciive) |
| definite distal | деклинацијана (deklinacijana) | деклинациине (deklinaciine) |
| vocative | деклинацијо (deklinacijo) | деклинации (deklinacii) |
Learned borrowing from Latin dēclīnātiō. By surface analysis, деклини́рати + -ција.
деклина́ција f (Latin spelling deklinácija, relational adjective деклина́цӣјскӣ)
| singular | plural | |
|---|---|---|
| nominative | деклина́ција | деклинације |
| genitive | деклинације | деклинација |
| dative | деклинацији | деклинацијама |
| accusative | деклинацију | деклинације |
| vocative | деклинацијо | деклинације |
| locative | деклинацији | деклинацијама |
| instrumental | деклинацијом | деклинацијама |