инспира́ција • (inspirácija) f (plural инспира́ции, relational adjective инспирати́вен)
| singular | plural | |
|---|---|---|
| indefinite | инспирација (inspiracija) | инспирации (inspiracii) |
| definite unspecified | инспирацијата (inspiracijata) | инспирациите (inspiraciite) |
| definite proximal | инспирацијава (inspiracijava) | инспирацииве (inspiraciive) |
| definite distal | инспирацијана (inspiracijana) | инспирациине (inspiraciine) |
| vocative | инспирацијо (inspiracijo) | инспирации (inspiracii) |
инспира́ција f (Latin spelling inspirácija)
| singular | plural | |
|---|---|---|
| nominative | инспирација | инспирације |
| genitive | инспирације | инспирација |
| dative | инспирацији | инспирацијама |
| accusative | инспирацију | инспирације |
| vocative | инспирацијо | инспирације |
| locative | инспирацији | инспирацијама |
| instrumental | инспирацијом | инспирацијама |