Inherited from Proto-Slavic *lěpiti, from Proto-Indo-European *leyp- (“to stick”).
ле́пити impf (Latin spelling lépiti)
Infinitive: лепити | Present verbal adverb: ле́пе̄ћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: ле́пље̄ње | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | лепим | лепиш | лепи | лепимо | лепите | лепе | |
Future | Future I | лепит ћу1 лепићу |
лепит ћеш1 лепићеш |
лепит ће1 лепиће |
лепит ћемо1 лепићемо |
лепит ћете1 лепићете |
лепит ће1 лепиће |
Future II | бу̏де̄м лепио2 | бу̏де̄ш лепио2 | бу̏де̄ лепио2 | бу̏де̄мо лепили2 | бу̏де̄те лепили2 | бу̏дӯ лепили2 | |
Past | Perfect | лепио сам2 | лепио си2 | лепио је2 | лепили смо2 | лепили сте2 | лепили су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам лепио2 | би̏о си лепио2 | би̏о је лепио2 | би́ли смо лепили2 | би́ли сте лепили2 | би́ли су лепили2 | |
Imperfect | лепљах | лепљаше | лепљаше | лепљасмо | лепљасте | лепљаху | |
Conditional I | лепио бих2 | лепио би2 | лепио би2 | лепили бисмо2 | лепили бисте2 | лепили би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих лепио2 | би̏о би лепио2 | би̏о би лепио2 | би́ли бисмо лепили2 | би́ли бисте лепили2 | би́ли би лепили2 | |
Imperative | — | лепи | — | лепимо | лепите | — | |
Active past participle | лепио m / лепила f / лепило n | лепили m / лепиле f / лепила n | |||||
Passive past participle | лепљен m / лепљена f / лепљено n | лепљени m / лепљене f / лепљена n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|