научник • (naučnik) m (feminine научничка, relational adjective научнички)
singular | plural | |
---|---|---|
indefinite | научник (naučnik) | научници (naučnici) |
definite unspecified | научникот (naučnikot) | научниците (naučnicite) |
definite proximal | научников (naučnikov) | научнициве (naučnicive) |
definite distal | научникон (naučnikon) | научницине (naučnicine) |
vocative | научнику (naučniku) | научници (naučnici) |
count form | — | научника (naučnika) |
на̀учнӣк m (Latin spelling nàučnīk)
singular | plural | |
---|---|---|
nominative | на̀учнӣк | на̀учнӣци |
genitive | научника | научника |
dative | научнику | научницима |
accusative | научника | научнике |
vocative | на̀учнӣче | научници |
locative | научнику | научницима |
instrumental | научником | научницима |