Inherited from Proto-Slavic *obrǫčь.
обрач • (obrač) m
singular | plural | |
---|---|---|
indefinite | обрач (obrač) | обрачи (obrači) |
definite unspecified | обрачот (obračot) | обрачите (obračite) |
definite proximal | обрачов (obračov) | обрачиве (obračive) |
definite distal | обрачон (obračon) | обрачине (obračine) |
vocative | обрачу (obraču) | обрачи (obrači) |
count form | — | обрача (obrača) |