провокација • (provokacija) f (relational adjective провокативен)
| singular | plural | |
|---|---|---|
| indefinite | провокација (provokacija) | провокации (provokacii) |
| definite unspecified | провокацијата (provokacijata) | провокациите (provokaciite) |
| definite proximal | провокацијава (provokacijava) | провокацииве (provokaciive) |
| definite distal | провокацијана (provokacijana) | провокациине (provokaciine) |
| vocative | провокацијо (provokacijo) | провокации (provokacii) |
провока́ција f (Latin spelling provokácija)
| singular | plural | |
|---|---|---|
| nominative | провокација | провокације |
| genitive | провокације | провокација |
| dative | провокацији | провокацијама |
| accusative | провокацију | провокације |
| vocative | провокацијо | провокације |
| locative | провокацији | провокацијама |
| instrumental | провокацијом | провокацијама |