Inherited from Proto-Slavic *stremę.
стремен • (stremen) m
singular | plural | |
---|---|---|
indefinite | стремен (stremen) | стремени (stremeni) |
definite unspecified | стременот (stremenot) | стремените (stremenite) |
definite proximal | стременов (stremenov) | стремениве (stremenive) |
definite distal | стременон (stremenon) | стременине (stremenine) |
vocative | стремену (stremenu) | стремени (stremeni) |
count form | — | стремена (stremena) |
Inherited from Proto-Slavic *stremę.
стре̏ме̄н m (Latin spelling strȅmēn)
singular | plural | |
---|---|---|
nominative | стремен | стремени |
genitive | стремена | стремена |
dative | стремену | стременима |
accusative | стремен | стремене |
vocative | стремене | стремени |
locative | стремену | стременима |
instrumental | стременом | стременима |