уверити

Hello, you have come here looking for the meaning of the word уверити. In DICTIOUS you will not only get to know all the dictionary meanings for the word уверити, but we will also tell you about its etymology, its characteristics and you will know how to say уверити in singular and plural. Everything you need to know about the word уверити you have here. The definition of the word уверити will help you to be more precise and correct when speaking or writing your texts. Knowing the definition ofуверити, as well as those of other words, enriches your vocabulary and provides you with more and better linguistic resources.

Serbo-Croatian

Alternative forms

Etymology

у- (“in”) + ве̏ра (“faith”)

Pronunciation

  • IPA(key): /ǔʋeriti/
  • Hyphenation: у‧ве‧ри‧ти

Verb

у̀верити pf (Latin spelling ùveriti)

  1. (transitive, reflexive) to convince, assure, persuade
  2. (reflexive) to find out for oneself, convince oneself

Conjugation

Conjugation of уверити
Infinitive: уверити Present verbal adverb: — Past verbal adverb: у̀верӣвши Verbal noun: увере́ње
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present уверим увериш увери уверимо уверите увере
Future Future I уверит ћу1
уверићу 		уверит ћеш1
уверићеш 		уверит ће1
увериће 		уверит ћемо1
уверићемо 		уверит ћете1
уверићете 		уверит ће1
увериће
Future II бу̏де̄м уверио2 бу̏де̄ш уверио2 бу̏де̄ уверио2 бу̏де̄мо уверили2 бу̏де̄те уверили2 бу̏дӯ уверили2
Past Perfect уверио сам2 уверио си2 уверио је2 уверили смо2 уверили сте2 уверили су2
Pluperfect3 би̏о сам уверио2 би̏о си уверио2 би̏о је уверио2 би́ли смо уверили2 би́ли сте уверили2 би́ли су уверили2
Aorist уверих увери увери уверисмо уверисте уверише
Conditional I уверио бих2 уверио би2 уверио би2 уверили бисмо2 уверили бисте2 уверили би2
Conditional II4 би̏о бих уверио2 би̏о би уверио2 би̏о би уверио2 би́ли бисмо уверили2 би́ли бисте уверили2 би́ли би уверили2
Imperative — увери — уверимо уверите —
Active past participle уверио m / уверила f / уверило n уверили m / увериле f / уверила n
Passive past participle уверен m / уверена f / уверено n уверени m / уверене f / уверена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Derived terms

Wikious
Boobota
Sagapedia