хармонија • (harmonija) f (relational adjective хармонски or хармоничен)
| singular | plural | |
|---|---|---|
| indefinite | хармонија (harmonija) | хармонии (harmonii) |
| definite unspecified | хармонијата (harmonijata) | хармониите (harmoniite) |
| definite proximal | хармонијава (harmonijava) | хармонииве (harmoniive) |
| definite distal | хармонијана (harmonijana) | хармониине (harmoniine) |
| vocative | хармонијо (harmonijo) | хармонии (harmonii) |
From Ancient Greek ἁρμονία (harmonía, “joint, union, agreement, concord of sounds”).
ха̀рмо̄нија f (Latin spelling hàrmōnija)
| singular | plural | |
|---|---|---|
| nominative | хармонија | хармоније |
| genitive | хармоније | хармонија |
| dative | хармонији | хармонијама |
| accusative | хармонију | хармоније |
| vocative | хармонијо | хармоније |
| locative | хармонији | хармонијама |
| instrumental | хармонијом | хармонијама |