штафелај • (štafelaj) m
| singular | plural | |
|---|---|---|
| indefinite | штафелај (štafelaj) | штафелаи (štafelai) |
| definite unspecified | штафелајот (štafelajot) | штафелаите (štafelaite) |
| definite proximal | штафелајов (štafelajov) | штафелаиве (štafelaive) |
| definite distal | штафелајон (štafelajon) | штафелаине (štafelaine) |
| vocative | штафелају (štafelaju) | штафелаи (štafelai) |
| count form | — | штафелаја (štafelaja) |
Borrowed from German Staffelei.
штафѐлај m (Latin spelling štafèlaj)
| singular | plural | |
|---|---|---|
| nominative | штафѐлај | штафелаји |
| genitive | штафела̀ја | штафелаја |
| dative | штафелају | штафелајима |
| accusative | штафелај | штафелаје |
| vocative | штафелају | штафелаји |
| locative | штафелају | штафелајима |
| instrumental | штафелајем | штафелајима |