From Proto-Turkic *yï̄lan (“snake”).
јылан • (ǰïlan)
singular | plural | |
---|---|---|
absolute | јылан (ǰïlan) | јыландар (ǰïlandar) |
definite genitive | јыланныҥ (ǰïlannïŋ) | јыландардыҥ (ǰïlandardïŋ) |
dative | јыланга (ǰïlanga) | јыландарга (ǰïlandarga) |
definite accusative | јыланды (ǰïlandï) | јыландарды (ǰïlandardï) |
locative | јыланда (ǰïlanda) | јыландарда (ǰïlandarda) |
ablative | јыланнаҥ (ǰïlannaŋ) | јыландардаҥ (ǰïlandardaŋ) |