Conjugaison du verbe čeagŋut (infinif : čeagŋut).
Indicatif | Conditionnel | Potentiel | Impératif | ||
---|---|---|---|---|---|
Présent | Prétérit | Présent | Présent | Présent | |
je | čeakŋun | čegŋon | čekŋošin | čekŋožan | čegŋon |
tu | čeakŋut | čegŋot | čekŋošit | čekŋožat | čeakŋo |
il/elle | čeagŋu | čeakŋui | čekŋošii | čekŋoža | čegŋos |
nous deux | čegŋo | čeakŋuime | čekŋošeimme | čekŋožetne | čeagŋu |
vous deux | čeagŋubeahtti | čeakŋuide | čekŋošeidde | čekŋožeahppi | čeagŋu |
ils/elles deux | čeagŋuba | čeakŋuiga | čekŋošeigga | čekŋožeaba | čegŋoska |
nous | čeagŋut | čeakŋuimet | čekŋošeimmet | čekŋožat | čeagŋut čegŋot |
vous | čeagŋubehtet | čeakŋuidet | čekŋošeiddet | čekŋožehpet | čeagŋut |
ils/elles | čegŋot | čegŋo | čekŋošedje | čekŋožit | čegŋoset |
thème négatif | čeakŋo | čegŋon | čekŋoše | čekŋoš | čeakŋo |
Participe passé | čegŋon | ||||
Abessif | čeakŋokeahttá | ||||
Gérondif | čeakŋudettiin | ||||
Nom d’action | čeagŋun |