Conjugaison du verbe čuorvut (infinif : čuorvut).
| Indicatif | Conditionnel | Potentiel | Impératif | ||
|---|---|---|---|---|---|
| Présent | Prétérit | Présent | Présent | Présent | |
| je | čuorvvun | čurvon | čurvvošin | čurvvožan | čurvon |
| tu | čuorvvut | čurvot | čurvvošit | čurvvožat | čuorvvo |
| il/elle | čuorvu | čuorvvui | čurvvošii | čurvvoža | čurvos |
| nous deux | čurvo | čuorvvuime | čurvvošeimme | čurvvožetne | čuorvu |
| vous deux | čuorvubeahtti | čuorvvuide | čurvvošeidde | čurvvožeahppi | čuorvu |
| ils/elles deux | čuorvuba | čuorvvuiga | čurvvošeigga | čurvvožeaba | čurvoska |
| nous | čuorvut | čuorvvuimet | čurvvošeimmet | čurvvožat | čuorvut čurvot |
| vous | čuorvubehtet | čuorvvuidet | čurvvošeiddet | čurvvožehpet | čuorvut |
| ils/elles | čurvot | čurvo | čurvvošedje | čurvvožit | čurvoset |
| thème négatif | čuorvvo | čurvon | čurvvoše | čurvvoš | čuorvvo |
| Participe passé | čurvon | ||||
| Abessif | čuorvvokeahttá | ||||
| Gérondif | čuorvvudettiin | ||||
| Nom d’action | čuorvun | ||||