Conjugaison du verbe dikšut (infinif : dikšut).
| Indicatif | Conditionnel | Potentiel | Impératif | ||
|---|---|---|---|---|---|
| Présent | Prétérit | Présent | Présent | Présent | |
| je | divššun | dikšon | divššošin | divššožan | dikšon |
| tu | divššut | dikšot | divššošit | divššožat | divššo |
| il/elle | dikšu | divššui | divššošii | divššoža | dikšos |
| nous deux | dikšo | divššuime | divššošeimme | divššožetne | dikšu |
| vous deux | dikšubeahtti | divššuide | divššošeidde | divššožeahppi | dikšu |
| ils/elles deux | dikšuba | divššuiga | divššošeigga | divššožeaba | dikšoska |
| nous | dikšut | divššuimet | divššošeimmet | divššožat | dikšut dikšot |
| vous | dikšubehtet | divššuidet | divššošeiddet | divššožehpet | dikšut |
| ils/elles | dikšot | dikšo | divššošedje | divššožit | dikšoset |
| thème négatif | divššo | dikšon | divššoše | divššoš | divššo |
| Participe passé | dikšon | ||||
| Abessif | divššokeahttá | ||||
| Gérondif | divššudettiin | ||||
| Nom d’action | dikšun | ||||