Conjugaison du verbe ološit (infinif : ološit).
| Indicatif | Conditionnel | Potentiel | Impératif | ||
|---|---|---|---|---|---|
| Présent | Prétérit | Présent | Présent | Présent | |
| je | ološan | ološin | ološivččen | ološeaččan | ološehkon |
| tu | ološat | ološit | ološivččet | ološeaččat | ološ |
| il/elle | ološa | ološii | ološivččii | ološeažžá | ološus |
| nous deux | ološetne | ološeimme | ološivččiime | ološežže | ološeadnu |
| vous deux | ološeahppi | ološeidde | ološivččiide | ološeažžabeahtti | ološeahkki |
| ils/elles deux | ološeaba | ološeigga | ološivččiiga | ološeažžaba | ološehkoska |
| nous | ološit ološat |
ološeimmet | ološivččiimet | ološeažžat | ološehkot ološeatnot |
| vous | ološehpet | ološeiddet | ološivččiidet | ološeažžabehtet | ološehket |
| ils/elles | ološit | ološe ološedje |
ološivčče | ološežžet | ološehkoset |
| thème négatif | ološ | ološan | ološivčče | ološeš | ološ |
| Participe passé | ološan | ||||
| Abessif | ološkeahttá | ||||
| Gérondif | ološettiin | ||||
| Nom d’action | ološan | ||||